Triboelektrični efekat (Triboelectrification or
triboelectric effect) je čest efekat koji dovodi do
elektrostatičkog naboja. Efekat nastaje usled sastavljanja
i rastavljanja ili trenja odgovarajućih materijala. To
može da dovede do elektrostatičkog pražnjenja
(Electrostatic discharge-ESD) a time i do velikog rizika.
Ovo posebno važi i za elektroniku na odeći (e-textile) koja
je u sve većoj upotrebi. Metode ublažavanja kod tekstila su
uglavnom načini odvođenja naelekrtisanja, tj nekog
uzemljenja (grounding). Međutim, postizanje brzog raspada
naboja i smanjenja energije pražnjenja uključuje kompromise
između izolacije i vodljivosti. Provodni elementi potiču
pražnjenje, ali i olakšavaju prenos energije kada su
izloženi visokim naponima. Izolacione tkanine ograničavaju
energiju pražnjenja, ali produžuju zadržavanje
naelektrisanja.
Triboelktrični efekat se sve više iskorišćava kao pojava,
gde se mehanički pomeraj pretvara u električni signal usled
sastavljanja i rastavljanja ili trenja odgovarajućih
materijala. Donorski materijali daju elektrone a
akceptorski ih primaju. Sastavljanje i rastavljanje
površina materijala podrazumeva i kontakt koji se pomera sa
pokretnim materijalom što može biti i problem. Rešenje može
biti u tome da gornju materijal, koji vrši površinsko
trenje, nema kontakte i da su oni na dva donja materijal a
koji su nepokretni.
Takav je slučaj i kod odeće gde postoji znatan broj parova
materijala. Kod odeće se u potpunosti koristi unutrašnji
prostor kako bi se povećala kontaktna površina i tako
povećala izlazna snaga i osetljivost. Triboelektrični
efekat služi za detekciju dodira (tactical sensors) ili za
prikupljanje energije mehaničkih vibracija (energy
harvesting). Triboelektrični signal je po prirodi
naizmeničan. Jednosmerna struja za napajanje baterije ili
pak LED diode mora da prođe kroz ispravljač, što može da
bude dodatni zahtev. Nasuprot ovoga, može se koristi
naizmenični signal i transfer energije preko zavojnice
(coil). Pored ovoga postoji i tribonaponski efekat
(tribovoltaic) gde se koriste poluprovodnici, a generacija
je slična kao i kod PIN fotodioda, što znači da je
jednosmerna.

Две хиљадугодишње светске и европске цивилизације,
Винчанска и Лепенски вир, су нашле своје уточиште на обали
реке Дунав, од којих је Винча у непосредној близини града
Београда. Дунав је од давнина представљао свету реку и
извор живота за народе који су живели на њеним обалама.
Београд тиме носи део карактера ова два цивилизајска и
духовна средишта, повезана другом реком по величини у
Европи. Велики број подземних водотокова и термалних извора
Београда је укључен у дунавски слив. Ове везе су данас
слабије уочљиве због урбаног развоја града. Имена изворишта
и правци њихових токова, указују на могућу повезаност са
местима градње богомоља (цркве, или манастири). О њима нема
много података, због значајног протока времена (још пре
Турских освајања). Једно од посебних места - извориште
Бибијиног потока, у центру Београда, везано за
ранохришћанску свету мученицу Вивијан (Бибијан) страдалу
362 године, је изабрано за студију случаја у контексту шире
теме. Рад се бави и одговорима на питања зашто је овај
лековити извор из времена Рима и Турака, у урбаном делу
старог Београда, понео име светитељке и зашто се њено
поштовање задржало код Рома. Рад такође наговештава да,
слично овом изворишту, Славујев поток, Врачарски поток,
Вилине воде и др. упућују на постајање других духовних
средишта/објеката на територији града Београда.

Rekonstrukcija postojećih železničkih pruga, a naročito
pruga koje su deo TEN-T mreže, podrazumeva obezbeđenje
slobodnog profila GC u cilju usklađivanja sa savremenim
evropskim standardima interoperabilnosti. Ovaj profil
omogućava saobraćaj voznih sredstava većih dimenzija i
razvoj intermodalnog transporta. Poseban izazov za primenu
slobodnog profila GC u projektima rekonstrukcije
predstavljaju postojeći tuneli, koji su projektovani prema
ranijim standardima, odnosno prema slobodnim profilima
manjih dimenzija. U takvim uslovima projektanti se često
suočavaju sa kolizijom između postojeće konstrukcije tunela
i zahtevanog slobodnog profila GC. Rešavanje ove kolizije
zahteva razmatranje različitih tehničkih rešenja, koja
moraju uzeti u obzir tehnička, ekonomska i eksploataciona
ograničenja, pri čemu osnovu za analizu treba da
predstavlja detaljan geodetski snimak svetlog otvora tunela.

This paper presents an innovative numerical method for
analysis of arch dams. Dam and interacting rock mass are
approximated using line (beam) finite elements. Unlike well
known ‘single cantilever, multiple arch method’ and
‘multiple cantilever, multiple arch method,’ this approach
employs ‘extended arches and cantilevers,’ whereby the
interacting rock mass is modeled with the same beam
elements as the dam, but with different cross sections and
corresponding mechanical properties. Furthermore, to
distribute hydrostatic load onto dam onto the beam
elements, a ‘fictitious shell’ is introduced – an auxiliary
numerical element that discretizes surface load through
influence areas and transfers equivalent loads to the
arches and cantilevers. This approach simplifies the
calculation of hydrostatic load distribution on the dam
beam elements and provides more realistic representation of
dam–rock interaction. The application of Fictitious Shell
Method is demonstrated on the case of Raslovići Dam on the
Morača River in Montenegro.