Izraženo prisustvo fantomskih parcijala u spektrima tonova
harfe otvara
pitanje njihovog uticaja na percepciju zvuka. Iako su
fizički mehanizmi
njihovog nastanka već razmatrani, perceptivna istraživanja
do sada su
uglavnom bila ograničena na klavir i na ukupni doprinos
longitudinalnih
komponenti, a ne na izdvojeni uticaj fantomskih parcijala.
U ovom radu
predstavljen je subjektivni AB test za ispitivanje uticaja
fantomskih
parcijala na percepciju tonova harfe. Test signali
sintetisani su na
osnovu realnih tonova harfe primenom aditivne sinteze, pri
čemu su
fantomski parcijali uključeni na frekvencijskim pozicijama
na kojima se
očekuju u realnim signalima. Amplitude fantomskih parcijala
određene su na
osnovu amplituda odgovarajućih roditeljskih parcijala, a
zatim dodatno
skalirane radi ispitivanja efekta njihove izraženosti.
Predloženi
eksperimentalni okvir predstavlja osnovu za buduća
istraživanja uticaja
fantomskih parcijala na opažaj boje tona, kao i njihovog
združenog dejstva
sa inharmoničnošću na konsonantnost i disonantnost
intervala žičanih
muzičkih instrumenata.

U ovom radu je predložena metoda za ekvalizaciju
amplitudskih karakteristika zvučnika u zvučničkom nizu,
korišćenjem LMS (Least Mean Square) algoritma za
projektovanje ekvalizacionih filtara. Cilj rada je ispitati
uticaj ovih promena na prostornu raspodelu zvučne energije
zvučničkog niza. Pokazano je da ekvalizacija neznatno utiče
na dijagrame usmerenosti, ali da značajno utuče na promenu
frekvencijskog odziva reprodukovanog signala. Pored toga,
primenom ekvalizacije postiže se povećanje nivoa zvučnog
pritiska u opsegu od 5 dB do 20 dB na različitim
frekvencijskim opsezima u odnosu na stanje bez
ekvalizacije. Ovi rezultati doprinose većoj energetskoj
efikasnosti zvučničkog niza i poboljšanju kvaliteta
reprodukovanog zvuka. Ovakav vid obrade signala predstavlja
predobradu za preciznu implementaciju algoritama za
kontrolu usmerenosti ovakvog sistema.

U ovom radu razmatra se mogućnost ekvalizacije signala
dobijenog pomoću niskobudžetnog senzora u uslovima kada ni
izvor zvuka tj. zvučnik, ni prijemni hidrofon nisu precizno
karakterisani. Ovo predstavlja čestu situaciju u
eksperimentalnoj podvodnoj akustici iz čega proističe
motivacija rada, da se omogući pouzdana obrada akustičkih
signala i u takvim ograničenim uslovima. Eksperimentalni
sistem sastoji se od ručno izrađenog podvodnog zvučnika,
čije frekvencijske karakteristike nisu unapred poznate i
seta niskobudžetnih hidrofona, postavljanih sukcesivno na
malom rastojanju od zvučnika u vodi. Primenjen je NLMS
adaptivni algoritam filtriranja, pri čemu je, u odsustvu
visokokvalitetnog hidrofona, kao referentni signal korišćen
direktno pobudni MLS signal emitovan sa zvučnika.
Istraživanje je sprovedeno kao preliminarna faza u
iščekivanju upotrebe referentnog hidrofona, koji bi
omogućio standardni pristup ekvalizaciji, poređenjem odziva
dva senzora. Dobijeni rezultati pokazuju stabilnu
konvergenciju i konzistentnost procenjenih koeficijenata
adaptivnog filtra na više merenja i na svim hidrofonima,
čime se demonstrira da je moguće uspešno kompenzovati
kombinovani uticaj nepoznatih karakteristika zvučnika i
hidrofona, i bez referentnog hidrofona, te se potvrđuje
izvodljivost predloženog pristupa.

Za potrebe hidrofonskih nizova neophodan je podvodni izvor
zvuka za umeravanje i kalibraciju hidrofona. U ovom radu
predstavljen je razvoj i eksperimentalna evaluacija
podvodnog zvučnika zasnovanog na inercijalnom pobuđivanju
rigidnog, hermetički zatvorenog kućišta primenom DML
(Distributed Mode Loudspeaker) elektroakustičkog
pretvarača. Aktuator je mehanički spregnut sa unutrašnjošću
kućišta, pri čemu njegovo kretanje dovodi do oscilovanja
cele strukture i generisanja dipolnog akustičkog zračenja u
vodi. Rezultati merenja na prvom prototipu potvrđuju
ispravnost predloženog koncepta i ukazuju na mogućnost
njegove primene u sistemima za karakterizaciju i
kalibraciju hidrofonskih nizova.

Standard ISO 16283-2 definiše postupak terenskog merenja
zvučne izolacije od zvuka udara. U jednom aneksu tog
standarda opisana je varijanta mernog postupka u kome se
umesto standardnog izvora zvuka udara („tapkalica“) za
pobudu koristi precizno definisana gumena lopta koja sa
određene visine pada na pod. Prema parametrima iz standarda
organizovana je izrada takve lopte i sa njom su isprobana
merenja izolacije od zvuka udara. Pokazalo se da rezultati
dobijeni na taj način prikazuju neke dimenzije izolacije od
udarnog zvuka u zgradama koje uobičajeni postupak merenja
„tapkalicom“ ne vidi. Lopta kao izvor zvuka udara omogućava
uvid u izolaciju na niskim frekvencijama, gde „tapkalica“
ne stvara adekvatnu pobudu. Na primer, rezultati merenja
loptom bolje ukazuju na potencijalno uznemiravanje koje u
zgradama višeporodičnog stanovanja može nastati u stanu
kada se bosim nogama trči po podu na spratu iznad. U radu
su opisani bitni aspekti standardne gumene lopte kao izvor
zvuka udara i prikazani su neki rezultati merenja dobijeni
s njom u raznim stambenim objektima.